Osamostaljenje Slovenije odvijalo se za manje od dve godine: na plebiscitu 23. decembra 1990. velika većina birača odlučila se za samostalnu državu, 25. juna 1991. skupština je usvojila Osnovnu ustavnu povelju, a posle desetodnevnog rata i tromesečnog moratorijuma Sloveniju je 15. januara 1992. priznala Evropska zajednica. U nastavku su ključni koraci, brojke i ljudi koji su obeležili taj put.
Pozadina: kraj hladnog rata i slovenačko proleće
Slovenačka nezavisnost nije nastala preko noći. Krajem osamdesetih hladni rat je popuštao, komunistički režimi u istočnoj Evropi počeli su da padaju, a Jugoslaviju su potresali ekonomska kriza i sve oštriji sporovi među republikama. U Sloveniji je u februaru 1987. izašao 57. broj časopisa Nova revija, koji se često smatra jednim od temelja ideje o samostalnosti.
Usledili su osnivanje Zbora za ustav (februar 1989), čitanje Majske deklaracije na ljubljanskom Kongresnom trgu (8. maja 1989) i ustavni amandmani kojima je u septembru 1989. ukinuta vodeća uloga Saveza komunista. Na prvim višestranačkim izborima posle Drugog svetskog rata, 8. aprila 1990, pobedila je koalicija Demos predvođena dr Jožeom Pučnikom, a za predsednika Predsedništva republike izabran je Milan Kučan.
Plebiscit 23. decembra 1990.
Ideju plebiscita Demos je predstavio u novembru 1990, a skupština je 6. decembra usvojila zakon o plebiscitu sa 203 glasa za i nijednim protiv. Predsedništvo SFRJ proglasilo je glasanje neustavnim, ali je ono ipak održano na oko 4.250 biračkih mesta. Rezultate je 26. decembra zvanično objavio predsednik skupštine dr France Bučar.
| Podatak | Rezultat |
|---|---|
| Izlaznost | 93,2 % birača |
| Glasovi ZA | 1.289.369 (95 % glasalih, 88,5 % svih birača) |
| Glasovi PROTIV | 57.877 (4 %) |
| Nevažeći listići | 12.412 (0,9 %) |
Pučnik je te večeri u Cankarjevom domu u Ljubljani izgovorio rečenicu koja je postala simbol plebiscita: „Jugoslavije više nema. Sada je reč o Sloveniji.“ Detaljan pregled događaja dostupan je na stranici slovenačke vlade o godišnjici plebiscita (na slovenačkom jeziku).
Osnovna ustavna povelja o samostalnosti i nezavisnosti
Plebiscit je obavezao skupštinu da u roku od šest meseci usvoji sve potrebne akte. To se dogodilo 25. juna 1991, kada je skupština usvojila Deklaraciju o nezavisnosti i Osnovnu ustavnu povelju o samostalnosti i nezavisnosti Republike Slovenije. Povelja je odredila da savezni zakoni u Sloveniji više ne važe i prenela nadležnosti federacije na republiku. Svečano proglašenje održano je sutradan, 26. juna, na Trgu republike u Ljubljani.
Desetodnevni rat
Jugoslovenska narodna armija (JNA) već je 26. juna pokušala da zauzme granične prelaze, a zvaničnim početkom rata smatra se 27. jun 1991. Slovenačka Teritorijalna odbrana i milicija blokirale su oklopne kolone, postavljale barikade i presecale puteve snabdevanja, a ponegde je dolazilo i do direktnih borbi.
- Trajanje: od 27. juna do 7. jula 1991, uz više od 70 većih i manjih sukoba.
- Žrtve: na slovenačkoj strani 19 poginulih i 182 ranjena, na strani JNA 45 poginulih i 146 ranjenih; poginulo je i 12 stranih državljana.
- Zarobljeni: slovenačke snage zarobile su 4.693 pripadnika JNA i 252 pripadnika savezne milicije.
- Ključna mesta: aerodrom Brnik, Trebnje, Vrhpolje, Divača i brojni granični prelazi.
Od Brionija do međunarodnog priznanja
Rat je 7. jula 1991. okončala Brionska deklaracija, postignuta uz posredovanje Evropske zajednice. Slovenija je na tri meseca zamrzla sprovođenje akata o nezavisnosti, a zauzvrat je dobila primirje i povlačenje vojske u kasarne.
- 8. oktobar 1991: moratorijum ističe, Slovenija uvodi tolar i sopstvenu carinsku službu.
- 25–26. oktobar 1991: poslednji vojnici JNA napuštaju Sloveniju preko luke Kopar.
- 23. decembar 1991: skupština usvaja novi Ustav Republike Slovenije.
- 15. januar 1992: Sloveniju priznaju države Evropske zajednice (Nemačka je priznanje najavila još 19. decembra 1991).
- 22. maj 1992: Slovenija postaje članica Ujedinjenih nacija.
Predsednici Slovenije posle osamostaljenja
Ustav iz decembra 1991. uveo je funkciju predsednika republike, koga građani biraju neposredno na pet godina. Do sada su tu dužnost obavljali:
- Milan Kučan (1992–2002), pre toga predsednik Predsedništva u vreme osamostaljenja;
- Janez Drnovšek (2002–2007), pre toga dugogodišnji premijer;
- Danilo Tirk (Danilo Türk, 2007–2012);
- Borut Pahor (2012–2022);
- Nataša Pirc Musar (od decembra 2022), prva žena na čelu države.
Kako se Slovenija danas seća osamostaljenja
Osamostaljenje obeležavaju tri datuma: 25. jun je Dan državnosti, 26. decembar Dan samostalnosti i jedinstva (godišnjica objave rezultata plebiscita), a 25. oktobar Dan suvereniteta, u znak sećanja na odlazak poslednjeg vojnika JNA. Ko želi da istraži ovaj period na terenu, može da poseti Trg republike u Ljubljani, spomenik poginulima na groblju Žale, kao i granične prelaze i mesta sukoba, gde danas stoje spomen-obeležja.
Česta pitanja
Kada se Slovenija osamostalila?
Skupština je samostalnost proglasila 25. juna 1991, a svečano proglašenje bilo je 26. juna. Priznanje Evropske zajednice usledilo je 15. januara 1992.
Koliko je ljudi na plebiscitu glasalo za nezavisnost?
Za samostalnu Sloveniju glasalo je 1.289.369 ljudi, odnosno 95 % glasalih ili 88,5 % svih birača, uz izlaznost od 93,2 %.
Šta je Osnovna ustavna povelja?
Osnovna ustavna povelja o samostalnosti i nezavisnosti Republike Slovenije, usvojena 25. juna 1991, pravni je akt kojim je Slovenija preuzela nadležnosti federacije i postala samostalna država.
Koliko je trajao rat u Sloveniji?
Desetodnevni rat trajao je od 27. juna do 7. jula 1991, kada je potpisana Brionska deklaracija. Na slovenačkoj strani poginulo je 19 ljudi.
Ko je bio prvi predsednik samostalne Slovenije?
Prvi predsednik republike bio je Milan Kučan, od 1992. do 2002; u vreme osamostaljenja bio je predsednik Predsedništva.
