Slovenački običaji prate ritam godine: zimi maske teraju hladnoću, u proleće se dočekuje prvo zelenilo, leti na brdima gore vatre, na jesen se krsti mošt, a u decembru deca čekaju tri darivaoca. Mnogi običaji imaju prethrišćanske korene koji su se ispreplitali sa crkvenim kalendarom i u slovenačkim selima i gradovima su živi i danas.
Šta su zapravo narodni običaji
Slovenački etnolozi radije govore o šegama i navadama: ustaljenim postupcima zajednice koji se ponavljaju u određeno vreme ili povodom i nešto poručuju, od karnevalskih povorki do svadbenih pozivnica. Narodni običaji nisu muzejski predmeti. Neki su nestali, a druge su oživela turistička i folklorna društva.
Ministarstvo kulture Slovenije vodi Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa sa 135 jedinica i više od 400 nosilaca. Najviše jedinica spada u privredna znanja i veštine (53), a odmah iza njih su običaji i navike (40). Na Uneskovu Reprezentativnu listu upisani su, između ostalog, obilasci kurenata, izrada čipke na batiće, slovenačko pčelarstvo i gradnja suvozida.
Običaje u Sloveniji najlakše je razumeti ako ih rasporedimo po godišnjim dobima. Sledi pregled najpoznatijih, sa datumima, mestima i značenjem.
Zima i karneval: maske koje teraju zimu
Karnevalski period negde počinje već u decembru, a drugde traje od Sveće (2. februara), kada se u katoličkim crkvama blagosiljaju sveće, do Čiste srede. Karneval (pust) je jedan od najraznovrsnijih slovenačkih običaja: nacionalni registar beleži čak 15 karnevalskih jedinica.
Najrasprostranjeniji tradicionalni karnevalski lik je kurent sa područja Ptuja, Dravskog polja, Haloza i Slovenskih gorica. Prema narodnom verovanju tera zlo i donosi sreću i blagostanje. Obilasci kurenata od kuće do kuće upisani su na Uneskovu listu 7. decembra 2017. godine.
| Karnevalski lik | Područje | Posebnost |
|---|---|---|
| Kurenti | Ptuj, Dravsko polje, Haloze, Slovenske gorice | obilasci od kuće do kuće, Uneskova lista |
| Laufari | Cerkno | drvene maske |
| Škoromati | južni rub Brkina, Podgrajsko-Matarsko podolje | skupljaju darove, na Čistu sredu sahranjuju ili spaljuju karnevalsku lutku |
| Ta lepi i ta grdi (lepi i ružni) | Drežnica i okolna sela | ružni jure mlade i posipaju ih pepelom, lepi obilaze kuće i igraju |
| Borovo gostüvanje | Prekmurje | simbolično venčanje s borom |
| Šelmari | Kostanjevica na Krki | metalna glava zvana Šelma |
Tamo gde se prethodne godine nije udala nijedna devojka, u delovima Gorenjske, Štajerske i Koruške vukli su balvan kroz selo. Ta ploharija je simbolično venčanje koje je opstalo do danas. Karneval se završava na Čistu sredu, kada se karnevalska lutka ponegde sahranjuje ili spaljuje i tako se simbolično tera zima.
Proleće: od Grgurevdana do Zelenog Jurija
Grgurevdan (12. marta) nekada se smatrao prvim prolećnim danom. Običaj puštanja svetala niz vodu gotovo je nestao, ali u Tržiču deca i danas prave kućice i brodiće i puštaju ih niz reku.
Uskrs
Uskrs u Sloveniji obiluje simbolima novog života. Na Cvetnu nedelju u crkvi se blagosiljaju butare, ukrašeni snopovi zelenila, a na Veliku subotu jela za praznični sto, na kojem ne smeju da nedostaju šunka, šarena jaja i potica. Posebno mesto imaju jaja iz Bele krajine, pisanice, ukrašena batik tehnikom: vosak se nanosi alatkom zvanom pisač, a šare krstova, zvezda, krugova i trouglova uglavnom su bele, crvene i crne. I danas se najviše prave u Adlešićima i okolnim selima.
Na Uskršnji ponedeljak u starom delu Metlike izvodi se obredna igra zaviranje kola. Igrači čine zatvoreni lanac koji vodi kolovođa i kreću se polako bez muzičke pratnje; ritam daju samo koraci i narodne pesme.
Jurjevo
Krajem aprila, na Jurjevo, u Beloj krajini dočekuju Zelenog Jurija (Zeleni Jurij), mitskog pastira obučenog u brezove grane koji simbolično donosi proleće. U Črnomlju ga juraši oblače u zelenilo i vode u staro gradsko jezgro, gde se zelenilo skida i baca u reku Dobličicu. To predstavlja povratak u podzemlje i obezbeđuje da će se Jurij vratiti sledeće godine. Festival Jurjevanje u Črnomlju, nazvan po njemu, održava se od 1964. i smatra se najstarijim folklornim festivalom u Sloveniji.
Leto: ivanjdanska noć i vatre
Ivanjdanska noć (kresna noč) je noć sa 23. na 24. jun, blizu letnje dugodnevice, odnosno letnjeg solsticija. Slovenci je zovu i kres, kresni večer, ivanje ili šentjanževo. Na uzvišenjima su se palile velike vatre koje su trebale da pomognu suncu da sačuva snagu.
Verovalo se da te noći bilje ima posebnu moć, naročito oko ponoći i pred zoru, kad padne rosa. Predanje pominje paprat, ivanjsko cveće i kantarion, a najjačim se smatralo seme paprati: ko ga nosi u džepu, mogao bi da razgovara sa životinjama ili da postane nevidljiv. U slovenačkoj mitologiji sa ovom noći povezan je i Kresnik, sunčani junak koji se bori sa Kraljicom zmija.
Danas vatre uglavnom organizuju sela i udruženja. Ako je palite sami, imajte na umu nekoliko pravila:
- vatru postavite na otvorenom prostoru, daleko od šume, zgrada i suve trave;
- kada je u Sloveniji proglašena povećana opasnost od požara, paljenje vatre na otvorenom nije dozvoljeno;
- vatru neka stalno nadzire odrasla osoba, a voda neka bude pri ruci;
- pre odlaska vatru potpuno ugasite.
Jesen i advent: Martinje, Sveti Nikola i Božić
Martinje, 11. novembra, dan je kada mošt postaje vino. Vinski podrumi i udruženja obeležavaju ga krštenjem mošta, a na stolu je često pečena guska s mlincima i crvenim kupusom.
U Sloveniji se decembar naziva i mesecom trojice dobrih ljudi. Prvi dolazi Sveti Nikola (Miklavž), koji decu daruje uoči svog praznika, 5. decembra, ponegde u pratnji đavolčića (parklji). Slede Božić Bata (Božiček) i Deda Mraz (dedek Mraz). Porodice postavljaju jaslice i jelku, na vrata kače venac, a na sto adventski venac.
Božić je nezamisliv bez potice, savijene pite s orasima. Nekada je parče dobijao svaki član porodice, pa i stoka, jer se verovalo da donosi sreću, zdravlje i zaštitu od zlih duhova, groma i lopova. U Štajerskoj se pekao obredni hleb sa suvim voćem zvani kuc ili krhljak, a u Beloj krajini, Dolenjskoj i Notranjskoj božićni hleb ukrašavao se jaslicama i životinjama od testa. Oko Nove godine i na Bogojavljenje mladići su išli u koledu i donosili sreću u kuće.
Gde danas doživeti slovenačke običaje
Mnogi običaji su i dalje deo života lokalnih zajednica, pa ih je najbolje doživeti na licu mesta:
- Kurentovanje u Ptuju u vreme karnevala, s povorkama kurenata i drugih maski;
- laufarija u Cerknom s drvenim maskama i karnevalskim suđenjem;
- Jurjevanje u Črnomlju sa Zelenim Jurijem i belokranjskim igrama;
- radionice ukrašavanja jaja u Beloj krajini i zbirka u Belokranjskom muzeju u Metlici;
- proslave Martinja u vinogradarskim krajevima, od Štajerske do Primorske.
Detaljan pregled karnevalskih likova po regijama (na slovenačkom) objavilo je Ministarstvo kulture Slovenije. Pre posete proverite datume u lokalnoj turističkoj organizaciji, jer se raspored događaja menja iz godine u godinu.
Česta pitanja
Koji su najpoznatiji slovenački običaji?
Među najpoznatijima su karnevalske povorke kurenata, laufara i škoromata, uskršnja jaja i butare, Jurjevo sa Zelenim Jurijem, ivanjdanske vatre, Martinje s krštenjem mošta i dolazak Svetog Nikole 5. decembra.
Koji su slovenački običaji na Uneskovoj listi?
Na Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva nalaze se, između ostalog, obilasci kurenata (od 2017.), izrada čipke na batiće, slovenačko pčelarstvo i gradnja suvozida.
Kada je ivanjdanska noć u Sloveniji?
To je noć sa 23. na 24. jun, oko praznika Svetog Jovana Krstitelja po katoličkom kalendaru i blizu letnjeg solsticija. Slovenci je zovu kres, kresni večer, ivanje ili šentjanževo.
Ko je Zeleni Jurij?
Zeleni Jurij je mitski pastir obučen u brezove grane koji na Jurjevo u Beloj krajini simbolično donosi proleće. Običaj ima prethrišćanske slovenske korene, a po njemu je nazvan festival Jurjevanje u Črnomlju.
Šta je kurent?
Kurent je najrasprostranjeniji tradicionalni karnevalski lik u Sloveniji, karakterističan za Ptuj, Dravsko polje, Haloze i Slovenske gorice. Prema narodnom verovanju tera zlo i donosi sreću i blagostanje.
