Zastava Slovenije je belo-plavo-crvena trobojka sa državnim grbom u gornjem levom delu, a odnos njene širine i dužine je 1 : 2. Boje potiču iz grba vojvodine Kranjske i Slovenci ih kao narodne koriste od 1848, dok državna zastava sa grbom važi od juna 1991. U nastavku su opis, istorija, značenje grba, himna i pravila isticanja.
Kako izgleda zastava Slovenije
Zastavu čine tri jednako široka vodoravna polja: gore belo, u sredini plavo i dole crveno. Odnos širine i dužine je 1 : 2. Slovenački ustav je opisuje veoma kratko: zastava Slovenije je belo-plavo-crvena slovenačka narodna zastava sa grbom Slovenije.
Grb se nalazi u gornjem levom delu, uz koplje. Prema prilogu zakona, njegovo središte leži na granici belog i plavog polja, na četvrtini dužine zastave od koplja, a visok je trećinu visine zastave. Gornja polovina grba je tako na belom, a donja na plavom polju.
| Boja | Gde je na zastavi | Zvanična vrednost CMYK |
|---|---|---|
| Bela | gornje polje, Triglav u grbu | C0 M0 Y0 K0 |
| Plava | srednje polje, polje grba, talasaste linije | C100 M60 Y0 K10 |
| Crvena | donje polje, ivica grba | C0 M100 Y100 K0 |
| Zlatnožuta | tri zvezde u grbu | C0 M10 Y100 K0 |
Zakon poznaje i slovenačku narodnu zastavu, istu trobojku bez grba. Pošto je veoma slična ruskoj, u praksi se retko viđa, jer tek grb jasno razlikuje slovenačku zastavu od drugih belo-plavo-crvenih trobojki.
Istorija slovenačke zastave od 1848. do danas
Proleće naroda i prva trobojka
Slovenci su boje preuzeli iz grba vojvodine Kranjske, na kojem je bio plavi orao. Štit je prvobitno bio zlatan, a 1836. zlato je zamenjeno srebrom, odakle potiče kombinacija bele i plave, a crvena se takođe pojavljuje u kranjskom grbu. U martu 1848. trobojku su prvi istakli slovenački studenti u Beču.
U Ljubljani se zavijorila 7. aprila 1848, kada ju je student Lovro Toman sa istomišljenicima istakao na kući u Wolfovoj ulici. Bio je to odgovor na nemačku zastavu koju su pripadnici nemački orijentisane narodne garde podigli na kuli Ljubljanskog zamka. Austrijsko ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je kranjske zemaljske boje 23. septembra 1848.
Zastava u Jugoslaviji
Posle Drugog svetskog rata trobojka je ostala osnova zastave Slovenije kao republike u jugoslovenskoj federaciji, ali sa crvenom petokrakom u sredini. Te zastave se starije generacije i danas dobro sećaju sa javnih zgrada i proslava.
Nova državna zastava 1991.
Slovenačka skupština usvojila je novu zastavu i grb 24. juna 1991. amandmanom na ustav iz 1974, neposredno pre proglašenja nezavisnosti. Zastava sa novim grbom prvi put je svečano podignuta 26. juna 1991. na Trgu republike u Ljubljani. Ustav od 23. decembra 1991. potvrdio je zastavu, grb i himnu u članu 6, a detalje uređuje Zakon o grbu, zastavi i himni Republike Slovenije i o slovenačkoj narodnoj zastavi iz 1994.
Grb Slovenije i značenje njegovih simbola
Grb je nastao na javnom konkursu raspisanom 8. aprila 1991. Komisija je ocenila 87 predloga, a pobedio je akademski vajar Marko Pogačnik. Grb ima oblik štita sa crvenom ivicom, a na plavom polju nalaze se:
- Triglav u beloj boji, najviša slovenačka planina i simbol slovenačkog identiteta;
- dve talasaste plave linije ispod njega, koje predstavljaju more i reke;
- tri zlatne šestokrake zvezde u obliku obrnutog trougla, preuzete iz grba celjskih grofova, najmoćnije srednjovekovne plemićke porodice sa tog prostora.
Pogačnik je grb opisao kao kosmogram koji spaja četiri elementa: vazduh (plavo nebo), vatru (zlatne zvezde), vodu (talasi) i zemlju (planina). Heraldičari upozoravaju da je to po strogim heraldičkim pravilima više amblem nego klasičan grb, pa se u Sloveniji povremeno vode rasprave o njegovoj promeni.
Himna Slovenije i njena veza sa zastavom
Državna himna je sedma strofa Prešernove pesme Zdravljica (Zdravica) u kompoziciji Stanka Premrla. Premrl je horsko delo napisao 1905, a štampano je 1. januara 1906. Skupština ju je proglasila himnom ustavnim amandmanom 27. septembra 1989, zakon o himni usledio je 29. marta 1990, a ustav ju je potvrdio u decembru 1991.
Zdravljica je posebna jer ne slavi pobede ni vladare, nego suživot naroda koji žive bez rata i svađe. Evropska unija dodelila joj je 31. marta 2020. oznaku evropske baštine. Zakon zabranjuje korišćenje himne u reklamne svrhe, a izvoditi se mora svečano.
Kada i kako se u Sloveniji ističe zastava
Pravila određuje slovenački zakon o grbu, zastavi i himni. Najvažnije za javne ustanove i pojedince:
- Stalno je zastava istaknuta na sedištima predsednika republike, Državnog zbora, Državnog saveta i vlade, na graničnim prelazima i na predstavništvima u inostranstvu.
- Na državne praznike, na primer na Prešernov dan (8. februara) i Dan državnosti (25. juna), mora biti istaknuta na zgradama državnih i lokalnih organa. Na privatnim kućama i drugim prikladnim mestima sme se istaći tokom celog praznika.
- Na dan žalosti, koji proglašava vlada, zastava se spušta na pola koplja.
- Na koplju boje idu odozgo nadole bela, plava, crvena, a grb je gore levo, gledano spreda.
- Uz druge zastave slovenačka zastava ima počasno mesto, gledano spreda levo, i uz zastavu Evropske unije.
- Oštećene, izbledele ili neprikladne zastave zakon ne dozvoljava da se koriste.
Zvanične boje, geometrijsku konstrukciju grba i datoteke za štampu slovenačka vlada objavljuje na stranici Državni simboli (na slovenačkom).
7. april, Dan slovenačke zastave
U znak sećanja na 1848. Slovenci 7. aprila obeležavaju Dan slovenačke zastave, od 1998. i svečanostima. Održavaju se manifestacije sa vojnim počastima, između ostalog kod Geometrijskog središta Slovenije u Spodnjoj Slivni kod Vača. To nije neradni dan, ali je dobra prilika da se podsetimo koliko je dug put trobojka prešla od studentskog simbola do zastave nezavisne države.
Česta pitanja
Koje boje ima zastava Slovenije?
Odozgo nadole belu, plavu i crvenu. Sva tri vodoravna polja su jednake širine, a u gornjem levom delu nalazi se državni grb koji leži na granici belog i plavog polja.
Zašto su slovenačka i ruska zastava slične?
Obe koriste belu, plavu i crvenu boju istim redosledom. Slovenačke boje potiču iz grba vojvodine Kranjske i Slovenci ih koriste od 1848. Državnu zastavu od ruske razlikuje grb u gornjem levom delu.
Ko je dizajnirao grb Slovenije?
Grb je 1991. na javnom konkursu osmislio akademski vajar Marko Pogačnik. Prikazuje Triglav, dve talasaste linije i tri zlatne šestokrake zvezde preuzete iz grba celjskih grofova.
Smeju li građani da istaknu slovenačku zastavu na kući?
Da. Slovenački zakon predviđa da se na državne praznike zastava sme istaći i na privatnim kućama i drugim prikladnim mestima tokom celog praznika. Zastava ne sme biti oštećena niti neprikladnog izgleda.
Kada je Dan slovenačke zastave?
Obeležava se 7. aprila. Tog dana 1848. student Lovro Toman sa istomišljenicima istakao je slovenačku trobojku na kući u Wolfovoj ulici u Ljubljani.
