Tri tipa klime na malom prostoru<\/h2>\n
Geografi i slovena\u010dka Agencija za \u017eivotnu sredinu (ARSO) dele klimu Slovenije na tri glavna tipa. Granice me\u0111u njima nisu o\u0161tre jer na klimu sna\u017eno uti\u010du reljef i nadmorska visina.<\/p>\n Zapadnu Sloveniju odlikuju vrela i suva leta i blage zime u kojima se sneg na obali zadr\u017ei samo izuzetno. Najvi\u0161e padavina padne u jesen. More ubla\u017eava temperaturne krajnosti, pa se ovaj deo zemlje poslednjih decenija zagrevao sporije od unutra\u0161njosti.<\/p>\n U centralnoj i isto\u010dnoj Sloveniji razlike izme\u0111u leta i zime su ve\u0107e, sli\u010dno kao u Vojvodini i severnoj Srbiji. Leta su topla, \u010desta su letnja nevremena s gradom, a zime hladne i u kotlinama \u010desto maglovite. Prema istoku, u Prekmurju, padavina je sve manje.<\/p>\n U planinama su zime duge i sne\u017ene, a leta kratka i sve\u017ea. Temperatura s visinom brzo opada, prema podacima ARSO-a u proseku 5,3 \u00b0C na svakih 1000 metara. U planinama je najtopliji mesec \u010desto avgust, a najhladniji februar, dok je u nizinama najtoplije u julu i najhladnije u januaru.<\/p>\n Prose\u010dne godi\u0161nje temperature najbolje pokazuju koliko je klima Slovenije raznolika. Tabela sa\u017eima vrednosti iz ARSO-ove analize za period 1971\u20132000.<\/p>\n Krajnosti su jo\u0161 re\u010ditije. Dugogodi\u0161nji dr\u017eavni rekord od 40,8 \u00b0C ARSO je izmerio 8. avgusta 2013. na aerodromu Cerklje ob Krki. Najni\u017ea zvani\u010dno izmerena temperatura, \u221234,5 \u00b0C, zabele\u017eena je u Babnom Polju, koje va\u017ei za najhladnije mesto u zemlji.<\/p>\n Slovenija je relativno vla\u017ena zemlja. Zapadni vetrovi donose vla\u017ean vazduh s Jadrana, koji se uz prve visoke prepreke di\u017ee i izlu\u010duje ki\u0161u. Zato su Julijski Alpi s vi\u0161e od 3200 mm padavina godi\u0161nje me\u0111u najki\u0161ovitijim podru\u010djima Alpa i Evrope, dok Prekmurje dobije manje od 900 mm. Na obali padne od 1100 do 1200 mm godi\u0161nje. Rekordnih 4605 mm izmereno je 1960. u Breginju.<\/p>\n Sne\u017eni pokriva\u010d se u visokim planinama u proseku zadr\u017ei vi\u0161e od 200 dana u sezoni, a u centralnim nizijama od 20 do 60 dana. Na Kredarici je u aprilu 2001. bilo \u010dak 7 metara snega. Zimi su za kotline, posebno Ljubljansku, tipi\u010dne temperaturne inverzije: hladan vazduh ostaje pri tlu, stvara se magla, a nekoliko stotina metara vi\u0161e sija sunce.<\/p>\n Najpoznatiji vetar u Sloveniji je bura. Udarna, suva i hladna, duva pre svega na Krasu, u dolini Vipave i na obali, a na udare mo\u017ee da pre\u0111e 100 km\/h. U Gorenjskoj je poznat karavan\u0161ki fen, topao i suv vetar sa severa, koji u proseku zaduva re\u0111e od jednom godi\u0161nje.<\/p>\n Ni sunca nema svuda podjednako. U periodu 1971\u20132000. Bilje kod Nove Gorice imalo je u proseku 2146 sun\u010danih sati godi\u0161nje, a Ljubljana samo 1832, najvi\u0161e zbog zimske magle.<\/p>\n Zagrevanje je u Sloveniji dobro izmereno. Ve\u0107 u periodu 1971\u20132000. prose\u010dna godi\u0161nja temperatura u Ljubljani porasla je za 1,7 \u00b0C, u Rate\u010dama za 1,6 \u00b0C, u Murskoj Soboti i Novom Mestu za 1,5 \u00b0C, a u Biljama za 1,0 \u00b0C. Ljubljana se najvi\u0161e zagrejala i zbog \u0161irenja grada, a Bilje najmanje zbog blizine mora. Detaljnije podatke donosi ARSO-ov pregled klimatskih prilika u Sloveniji<\/a> (na slovena\u010dkom jeziku).<\/p>\n Posledice se vide i u svakodnevnom \u017eivotu: toplotni talasi su \u010de\u0161\u0107i, leta u nizijama du\u017ea, a sne\u017eni pokriva\u010d ispod 1000 metara sve nesigurniji. \u010ce\u0161\u0107i su i jaki pljuskovi koji izazivaju poplave.<\/p>\n Slovenija nema jednu klimu. Na zapadu preovla\u0111uje submediteranska, na istoku umereno kontinentalna, u sredi\u0161njem delu predalpska, a u visokim planinama alpska (planinska) klima.<\/p>\n Najvi\u0161e padavina dobijaju Julijski Alpi i gornje Poso\u010dje, gde godi\u0161nje padne vi\u0161e od 3200 mm. U Breginju je 1960. izmereno \u010dak 4605 mm.<\/p>\n Najtoplije je na obali, u dolini Vipave i u Gori\u0161kim brdima, gde prose\u010dna godi\u0161nja temperatura prelazi 12 \u00b0C.<\/p>\n Bura je udarni, suv i hladan severoisto\u010dni vetar koji duva pre svega u Primorskoj. Na udare mo\u017ee da pre\u0111e 100 km\/h.<\/p>\n![\"Snegom](\"https:\/\/atlaswords.com\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/podnebje-v-sloveniji-7829670-1024x682.jpg\")
<\/figure>\n\n
Submediteranska klima<\/h3>\n
Umereno kontinentalna klima<\/h3>\n
Alpska klima<\/h3>\n
Temperature od mora do Triglava<\/h2>\n
\n\n
\n \nPodru\u010dje<\/th>\n Prose\u010dna godi\u0161nja temperatura<\/th>\n<\/tr>\n<\/thead>\n \n Obala, dolina Vipave, Gori\u0161ka brda<\/td>\n iznad 12 \u00b0C<\/td>\n<\/tr>\n \n Ostatak Primorske i nizije isto\u010dne Slovenije<\/td>\n 10\u201312 \u00b0C<\/td>\n<\/tr>\n \n Ni\u017ei delovi centralne Slovenije<\/td>\n 8\u201310 \u00b0C<\/td>\n<\/tr>\n \n Najvi\u0161i alpski vrhovi<\/td>\n ispod 0 \u00b0C<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Padavine, sneg i magla<\/h2>\n
![\"Vinogradi](\"https:\/\/atlaswords.com\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/podnebje-v-sloveniji-8345243-1024x682.jpg\")
<\/figure>\nBura, fen i sun\u010dani dani<\/h2>\n
Kako se klima u Sloveniji menja<\/h2>\n
Kada putovati u Sloveniju s obzirom na klimu<\/h2>\n
\n
\u010cesta pitanja<\/h2>\n
Kakva je klima u Sloveniji?<\/h3>\n
Gde u Sloveniji padne najvi\u0161e padavina?<\/h3>\n
Gde je u Sloveniji najtoplije?<\/h3>\n
\u0160ta je bura?<\/h3>\n