{"id":261,"date":"2026-11-01T12:19:00","date_gmt":"2026-11-01T11:19:00","guid":{"rendered":"https:\/\/atlaswords.com\/?p=261"},"modified":"2026-10-30T19:13:32","modified_gmt":"2026-10-30T18:13:32","slug":"slovenacki-obicaji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/atlaswords.com\/sr\/slovenacki-obicaji\/","title":{"rendered":"Slovena\u010dki obi\u010daji koji se slave tokom cele godine"},"content":{"rendered":"

Slovena\u010dki obi\u010daji prate ritam godine: zimi maske teraju hladno\u0107u, u prole\u0107e se do\u010dekuje prvo zelenilo, leti na brdima gore vatre, na jesen se krsti mo\u0161t, a u decembru deca \u010dekaju tri darivaoca. Mnogi obi\u010daji imaju prethri\u0161\u0107anske korene koji su se ispreplitali sa crkvenim kalendarom i u slovena\u010dkim selima i gradovima su \u017eivi i danas.<\/p>\n

Ukratko:<\/strong> Najpoznatiji slovena\u010dki obi\u010daji su karnevalske povorke kurenata, laufara i \u0161koromata, uskr\u0161nja jaja i butare, Jurjevo (slovena\u010dki \u0110ur\u0111evdan) sa Zelenim Jurijem, ivanjdanska no\u0107, Martinje i dolazak Svetog Nikole. Obilasci kurenata od ku\u0107e do ku\u0107e od 2017. godine nalaze se na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a \u010dove\u010danstva.<\/div>\n

\u0160ta su zapravo narodni obi\u010daji<\/h2>\n

Slovena\u010dki etnolozi radije govore o \u0161egama i navadama<\/em>: ustaljenim postupcima zajednice koji se ponavljaju u odre\u0111eno vreme ili povodom i ne\u0161to poru\u010duju, od karnevalskih povorki do svadbenih pozivnica. Narodni obi\u010daji nisu muzejski predmeti. Neki su nestali, a druge su o\u017eivela turisti\u010dka i folklorna dru\u0161tva.<\/p>\n

Ministarstvo kulture Slovenije vodi Registar nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a sa 135 jedinica i vi\u0161e od 400 nosilaca. Najvi\u0161e jedinica spada u privredna znanja i ve\u0161tine (53), a odmah iza njih su obi\u010daji i navike (40). Na Uneskovu Reprezentativnu listu upisani su, izme\u0111u ostalog, obilasci kurenata, izrada \u010dipke na bati\u0107e, slovena\u010dko p\u010delarstvo i gradnja suvozida.<\/p>\n

Obi\u010daje u Sloveniji najlak\u0161e je razumeti ako ih rasporedimo po godi\u0161njim dobima. Sledi pregled najpoznatijih, sa datumima, mestima i zna\u010denjem.<\/p>\n

Zima i karneval: maske koje teraju zimu<\/h2>\n

Karnevalski period negde po\u010dinje ve\u0107 u decembru, a drugde traje od Sve\u0107e (2. februara), kada se u katoli\u010dkim crkvama blagosiljaju sve\u0107e, do \u010ciste srede. Karneval (pust<\/em>) je jedan od najraznovrsnijih slovena\u010dkih obi\u010daja: nacionalni registar bele\u017ei \u010dak 15 karnevalskih jedinica.<\/p>\n

Najrasprostranjeniji tradicionalni karnevalski lik je kurent sa podru\u010dja Ptuja, Dravskog polja, Haloza i Slovenskih gorica. Prema narodnom verovanju tera zlo i donosi sre\u0107u i blagostanje. Obilasci kurenata od ku\u0107e do ku\u0107e upisani su na Uneskovu listu 7. decembra 2017. godine.<\/p>\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n\n
Karnevalski lik<\/th>\nPodru\u010dje<\/th>\nPosebnost<\/th>\n<\/tr>\n<\/thead>\n
Kurenti<\/td>\nPtuj, Dravsko polje, Haloze, Slovenske gorice<\/td>\nobilasci od ku\u0107e do ku\u0107e, Uneskova lista<\/td>\n<\/tr>\n
Laufari<\/td>\nCerkno<\/td>\ndrvene maske<\/td>\n<\/tr>\n
\u0160koromati<\/td>\nju\u017eni rub Brkina, Podgrajsko-Matarsko podolje<\/td>\nskupljaju darove, na \u010cistu sredu sahranjuju ili spaljuju karnevalsku lutku<\/td>\n<\/tr>\n
Ta lepi i ta grdi (lepi i ru\u017eni)<\/td>\nDre\u017enica i okolna sela<\/td>\nru\u017eni jure mlade i posipaju ih pepelom, lepi obilaze ku\u0107e i igraju<\/td>\n<\/tr>\n
Borovo gost\u00fcvanje<\/td>\nPrekmurje<\/td>\nsimboli\u010dno ven\u010danje s borom<\/td>\n<\/tr>\n
\u0160elmari<\/td>\nKostanjevica na Krki<\/td>\nmetalna glava zvana \u0160elma<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Tamo gde se prethodne godine nije udala nijedna devojka, u delovima Gorenjske, \u0160tajerske i Koru\u0161ke vukli su balvan kroz selo. Ta ploharija<\/em> je simboli\u010dno ven\u010danje koje je opstalo do danas. Karneval se zavr\u0161ava na \u010cistu sredu, kada se karnevalska lutka ponegde sahranjuje ili spaljuje i tako se simboli\u010dno tera zima.<\/p>\n

Prole\u0107e: od Grgurevdana do Zelenog Jurija<\/h2>\n

Grgurevdan (12. marta) nekada se smatrao prvim prole\u0107nim danom. Obi\u010daj pu\u0161tanja svetala niz vodu gotovo je nestao, ali u Tr\u017ei\u010du deca i danas prave ku\u0107ice i brodi\u0107e i pu\u0161taju ih niz reku.<\/p>\n

\"Ru\u010dno<\/figure>\n

Uskrs<\/h3>\n

Uskrs u Sloveniji obiluje simbolima novog \u017eivota. Na Cvetnu nedelju u crkvi se blagosiljaju butare<\/em>, ukra\u0161eni snopovi zelenila, a na Veliku subotu jela za prazni\u010dni sto, na kojem ne smeju da nedostaju \u0161unka, \u0161arena jaja i potica. Posebno mesto imaju jaja iz Bele krajine, pisanice<\/em>, ukra\u0161ena batik tehnikom: vosak se nanosi alatkom zvanom pisa\u010d<\/em>, a \u0161are krstova, zvezda, krugova i trouglova uglavnom su bele, crvene i crne. I danas se najvi\u0161e prave u Adle\u0161i\u0107ima i okolnim selima.<\/p>\n

Na Uskr\u0161nji ponedeljak u starom delu Metlike izvodi se obredna igra zaviranje kola<\/em>. Igra\u010di \u010dine zatvoreni lanac koji vodi kolovo\u0111a i kre\u0107u se polako bez muzi\u010dke pratnje; ritam daju samo koraci i narodne pesme.<\/p>\n

Jurjevo<\/h3>\n

Krajem aprila, na Jurjevo, u Beloj krajini do\u010dekuju Zelenog Jurija (Zeleni Jurij<\/em>), mitskog pastira obu\u010denog u brezove grane koji simboli\u010dno donosi prole\u0107e. U \u010crnomlju ga jura\u0161i<\/em> obla\u010de u zelenilo i vode u staro gradsko jezgro, gde se zelenilo skida i baca u reku Dobli\u010dicu. To predstavlja povratak u podzemlje i obezbe\u0111uje da \u0107e se Jurij vratiti slede\u0107e godine. Festival Jurjevanje u \u010crnomlju, nazvan po njemu, odr\u017eava se od 1964. i smatra se najstarijim folklornim festivalom u Sloveniji.<\/p>\n

Leto: ivanjdanska no\u0107 i vatre<\/h2>\n

Ivanjdanska no\u0107 (kresna no\u010d<\/em>) je no\u0107 sa 23. na 24. jun, blizu letnje dugodnevice, odnosno letnjeg solsticija. Slovenci je zovu i kres, kresni ve\u010der, ivanje ili \u0161entjan\u017eevo. Na uzvi\u0161enjima su se palile velike vatre koje su trebale da pomognu suncu da sa\u010duva snagu.<\/p>\n

Verovalo se da te no\u0107i bilje ima posebnu mo\u0107, naro\u010dito oko pono\u0107i i pred zoru, kad padne rosa. Predanje pominje paprat, ivanjsko cve\u0107e i kantarion, a najja\u010dim se smatralo seme paprati: ko ga nosi u d\u017eepu, mogao bi da razgovara sa \u017eivotinjama ili da postane nevidljiv. U slovena\u010dkoj mitologiji sa ovom no\u0107i povezan je i Kresnik, sun\u010dani junak koji se bori sa Kraljicom zmija.<\/p>\n

Danas vatre uglavnom organizuju sela i udru\u017eenja. Ako je palite sami, imajte na umu nekoliko pravila:<\/p>\n