\u010cetiri prirodne celine: gde se susre\u0107u \u010detiri sveta<\/h2>\n
Slovenija ima 20.271 km\u00b2, ali se na tom malom prostoru dodiruju \u010detiri velike evropske prirodne celine. Zato se pejza\u017e \u010desto promeni ve\u0107 posle pola sata vo\u017enje: iz gle\u010derske doline sti\u017eete na ivicu Krasa, a sa Krasa me\u0111u vinograde iznad mora. Na toj podeli zasniva se i ustaljena geografska regionalizacija Drage Perka, koja Sloveniju deli na 4 makroregiona i 48 manjih mezoregiona.<\/p>\n
| Prirodna celina<\/th>\n | Povr\u0161ina<\/th>\n | Udeo teritorije<\/th>\n | Prose\u010dna nadmorska visina<\/th>\n<\/tr>\n<\/thead>\n |
|---|---|---|---|
| Alpski predeli<\/td>\n | 8.541 km\u00b2<\/td>\n | 42,1 %<\/td>\n | 732 m<\/td>\n<\/tr>\n |
| Dinarski predeli<\/td>\n | 5.706 km\u00b2<\/td>\n | 28,1 %<\/td>\n | 580 m<\/td>\n<\/tr>\n |
| Panonski predeli<\/td>\n | 4.291 km\u00b2<\/td>\n | 21,2 %<\/td>\n | 261 m<\/td>\n<\/tr>\n |
| Mediteranski predeli<\/td>\n | 1.734 km\u00b2<\/td>\n | 8,6 %<\/td>\n | 352 m<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n Podaci poti\u010du iz izve\u0161taja slovena\u010dke Agencije za \u017eivotnu sredinu (ARSO) o vodnom bilansu Slovenije.<\/p>\n Alpski predeli<\/h3>\nNajve\u0107a i najvi\u0161a celina obuhvata Julijske i Kamni\u0161ko-Savinjske Alpe, Karavanke i predalpsko pobr\u0111e. Ovde je Triglav (2864 m), najvi\u0161i vrh zemlje, i ovde su najstrmije padine. Druge poznate planine u Sloveniji iznad 2000 m su \u0160krlatica (2740 m), Mangart (2679 m), Grintovec (2558 m) i Stol (2236 m) u Karavankama.<\/p>\n Dinarski predeli<\/h3>\nNa jugu i jugozapadu preovla\u0111uje kras: visoravni, kra\u0161ka polja i podzemne pe\u0107ine. Ovde su Cerkni\u010dko jezero, sa 26 km\u00b2 najve\u0107e jezero u Sloveniji, i Postojnska pe\u0107ina. Prepreka izme\u0111u Alpa i Dinarida prima najvi\u0161e padavina u zemlji.<\/p>\n Panonski predeli<\/h3>\nSeveroistok je najni\u017ei i najravniji deo Slovenije \u2013 Mursko polje ima nagib manji od 1\u00b0. Klima je kontinentalna, sa vrelim letima i hladnim zimama, a padavina je najmanje: u Murskoj Soboti manje od 900 mm godi\u0161nje. To je kraj njiva, bre\u017euljaka i vinograda.<\/p>\n Mediteranski predeli<\/h3>\nNajmanja i najtoplija celina obuhvata obalu, Kras, Brkine, Gori\u0161ka brda i dolinu Vipave. U Portoro\u017eu i Biljama prose\u010dna godi\u0161nja temperatura prelazi 12 \u00b0C, a Primorska ima vi\u0161e od 2400 sun\u010danih sati godi\u0161nje. Slovena\u010dka obala duga je svega 47 km.<\/p>\n Tradicionalne (istorijske) pokrajine<\/h2>\nKada Slovenac ka\u017ee da je \u00bbiz \u0160tajerske\u00ab ili \u00bbiz Dolenjske\u00ab, govori o tradicionalnim pokrajinama. One poti\u010du od nekada\u0161njih zemalja Habzbur\u0161ke monarhije i duboko su ukorenjene u dijalektima, kuhinji i identitetu stanovnika:<\/p>\n Gorenjska, Dolenjska i Notranjska nekada su zajedno \u010dinile vojvodstvo Kranjsku. Granice tradicionalnih pokrajina nisu zvani\u010dno odre\u0111ene, pa se Slovenci rado spore oko toga gde, recimo, zavr\u0161ava Dolenjska.<\/p>\n Za zvani\u010dne podatke slovena\u010dki Zavod za statistiku koristi 12 statisti\u010dkih regiona, odre\u0111enih 2000. godine. Neki nose imena tradicionalnih pokrajina, ali se s njima ne poklapaju u potpunosti:<\/p>\n Prvih osam regiona \u010dini kohezioni region Isto\u010dna Slovenija, a poslednja \u010detiri Zapadnu Sloveniju \u2013 ta podela je va\u017ena za kori\u0161\u0107enje sredstava EU. Po broju stanovnika daleko prednja\u010di Osrednjeslovenska sa oko 570.000 stanovnika, a najmanje ih ima Primorsko-notranjska, oko 54.000 (podaci za 2025).<\/p>\n Slovenija ima op\u0161tine i dr\u017eavu, ali nema srednjeg nivoa vlasti kakav u Srbiji predstavljaju, na primer, upravni okruzi ili autonomna pokrajina. O osnivanju pokrajina raspravlja se vi\u0161e od tri decenije, a predlozi se kre\u0107u od 8 do 16 pokrajina. Godine 2008. odr\u017ean je savetodavni referendum o podru\u010djima pokrajina, ali je izlaznost bila svega 10,98 %. Zato se pojam pokrajina danas koristi uglavnom u geografskom i kulturnom smislu.<\/p>\n Za prvu predstavu najbolja je fizi\u010dka ili topografska karta Slovenije, na kojoj se jasno vide alpski sever, kra\u0161ki jug i panonska ravnica. \u0160kolski atlas Slovenije prikazuje i granice tradicionalnih pokrajina i statisti\u010dkih regiona. Osnovne podatke o zemlji, od povr\u0161ine do najdu\u017ee reke, donosi i zvani\u010dni portal slovena\u010dke vlade o Sloveniji<\/a>.<\/p>\n Jo\u0161 je bolje regione proputovati. Za jedan dan mo\u017eete obi\u0107i tri: ujutru ste kod Bohinjskog jezera, u podne u Postojnskoj pe\u0107ini, a uve\u010de kraj mora u Piranu. Za Prekmurje i panonski kraj odvojite bar vikend.<\/p>\n Zavisi od podele. Prirodnih celina su \u010detiri (alpska, dinarska, panonska, mediteranska), tradicionalnih pokrajina obi\u010dno se nabraja sedam, a statisti\u010dkih regiona ima dvanaest. Upravnih regiona Slovenija nema.<\/p>\n Me\u0111u prirodnim celinama najve\u0107i su alpski predeli, koji zauzimaju 42,1 % teritorije. Me\u0111u tradicionalnim pokrajinama najve\u0107a je \u0160tajerska.<\/p>\n Pokrajina je geografski ili istorijski pojam bez zvani\u010dnih granica, a statisti\u010dki region je zvani\u010dna jedinica sa ta\u010dno odre\u0111enim op\u0161tinama koju dr\u017eava koristi za prikupljanje podataka i planiranje razvoja.<\/p>\n Triglav u Julijskim Alpima, visok 2864 m. Slede \u0160krlatica (2740 m), Mangart (2679 m) i Grintovec (2558 m).<\/p>\n |
![\"Piran](\"https:\/\/atlaswords.com\/wp-content\/uploads\/2026\/10\/pokrajine-slovenije-8267187-1024x682.jpg\")
<\/figure>\n